Что же встревожен ты сокол мой ясный?
Что же ты встал на дыбы?
Сил бы не тратил своих понапрасну,
Ведь не уйти от судьбы?
Что же встревожен ты сокол мой ясный?
Что же встревожен ты сокол мой ясный?
Что же ты встал на дыбы?
Сил бы не тратил своих понапрасну,
Ведь не уйти от судьбы?
Bu gün men seni gördüm, Salam vermek istedim, Üzünü yana tutdun Söyle illerden beri Qelbimizin bir duyub bir vurduğu illeri,…
Nesimi felsefesine oxshayir. Tebrik edirem.
Doğrudur
Məntiqli, insanı düşünməyə vacib edən və fəlsəfi bir şerdir.